POTRESNA PRIČA PETRA DANIČIĆA (87) KOG JE USMRTIO PIJANI VOZAČ: Njegova ćerka se slomila posle gubitka: Mnogima je pomogao, zbog svoje muke razumeo je tuđu FOTO
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Petar Daničić (87) preminuo je pet dana nakon što ga je u Aranđelovcu udario automobil dok je prelazio ulicu.
- Prema navodima, vozač S. S. (50) imao je više od 2 promila alkohola u krvi.
- Porodica traži da se utvrde sve okolnosti nesreće i da odgovorni snose zakonske posledice.
Petar Daničić (87) preminuo je danas, nakon pet dana mukotrpne borbe za život, od posledica teških povreda zadobijenih u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila 9. oktobra u Ulici vožda Karađorđa u Aranđelovcu. Njega je, dok je prelazio ulicu na stotinak metara od svog doma, udario automobil kojim je, prema informacijama do kojih je došao Kurir, upravljao S. S. (50), a koji je, kako se sumnja u trenutku nesreće bio pod dejstvom alkohola.
Nesrećni čovek zadobio je teške telesne povrede, a njegovo stanje od početka je bilo izuzetno ozbiljno. Uprkos naporima lekara i danima neizvesnosti, Petar je danas podlegao povredama.
Vozač seo pijan za volan
Nesreća se dogodila 9. oktobra u Ulici vožda Karađorđa u Aranđelovcu, kada je automobil udario Petra Daničića dok je prelazio ulicu. Prema navodima izvora, vozač S. S. (50) imao je preko 2 promila alkohola u krvi, a na mestu nesreće nije bilo tragova kočenja, nakon toga vozač je zadržan u policijskoj stanici na trežnjenju.
Petar je u udaru zadobio teške telesne povrede, a naredni dani za njegovu porodicu pretvorili su se u agoniju. Njegovo stanje bilo je teško.
- Moj otac je samo bio pešak koji je krenuo svojim putem. Nije uradio ništa loše, a završio je u bolnici boreći se za život. Imao je brojne teške povrede, stanje mu se pogoršavalo, morali su da ga reanimiraju i intubiraju. Bio je na respiratoru. Svakog dana smo čekali bilo kakvu dobru vest i nadali se da će uspeti da se izvuče. Nažalost, posle pet dana borbe, danas nas je napustio - kaže Danica Kontić, kojoj je nastradali Petar bio očuh, i ističe da je telo odmah poslato na obdukciju, a nada se da će onaj koji je doveo do tragedije odgovarati pred zakonom.
Kako dodaje, još je bolnije to što je reč o ulici kojom svakodnevno prolaze građani.
- Ulica vožda Karađorđa je kategorizovana kao tranzitni put, zbog čega su pešački prelazi postavljeni na ogromnoj udaljenosti jedan od drugog. Sa obe strane ulice nalaze se prodavnice i apoteka koje stariji sugrađani svakodnevno moraju da koriste. Pešaci, a naročito stariji, prinuđeni su da rizikuju život jer nemaju gde bezbedno da pređu ulicu do apoteke - ističe naša sagovornica i dodaje:
- Često sam prolazila tom ulicom i znam koliko saobraćaj može da bude problematičan. Stalno se pitam gde toliko žurimo i šta je toliko važno da ne možemo da usporimo kroz naseljeno mesto. Danas je stradao moj otac, a sutra to može da bude nečiji drugi otac, majka ili dete - navodi ona u nadi da će ova njihova tragedija biti opomena drugima i kako ističe, ovim apeluje na nadležne u Aranđelovcu da hitno obezbede pomenutu ulicu.
Stradao je čovek koji je mnogima pomagao
Petrovu potresnu životnu priču za Kurir je otkrila Danica Kontić, njegova pastorka, koja ističe da je Petra volela kao rođenog oca, iako ih nije povezivala krv, već sve ono što joj je pružio tokom života.
- Petar nije bio moj otac po krvi, ali je bio moj otac po svemu ostalom. Po ljubavi, dobroti, svemu što je učinio za mene i za hiljade drugih ljudi. To je čovek koji je zadužio toliko ljudi, a nikada nije tražio ništa zauzvrat. Čovek najvećeg srca! Samo neko ko ga nije upoznao mogao je da ga ne voli. Bio je vedrog duha, zabavan, emotivan, uvek spreman da pomogne. Ostajao je i gladan, a svoj poslednji dinar davao je onome za koga je smatrao da mu je potrebniji. Eto, to je bio moj Petar. To je moj drugi otac - priča Danica za Kurir.
Petar je, prema njenim rečima, bio povezan sa humanitarnim radom i pomaganjem ljudima u dijaspori, a radio je i u Nemačkoj, u kompaniji "Simens". Po obrazovanju je bio mašinski inženjer, dok je pre odlaska u inostranstvo radio i kao profesor u Srednjoj školi "Nikola Tesla" u Beogradu.
Ipak, Danica ističe da se njegova veličina nije ogledala u obrazovanju, poslovima ili funkcijama, već u tome kako se odnosio prema ljudima. Petar je i sam odrastao kroz teške životne okolnosti.
- Njegov život nije počeo lako. Ostao je bez majke u četvrtoj godini. I sam je bio izbeglica, i sam je znao šta znači izgubiti dom, sigurnost i ono što bi svako dete trebalo da ima. Imao je samo četiri godine kada je njegova porodica došla u Beograd, a ubrzo je ostao bez majke. Odrastao je teško, uz pomoć rodbine i oca. Ali ga sve što je prošao nije učinilo ogorčenim. Naprotiv, kao da je zbog sopstvene muke još bolje razumeo tuđu - priča Danica.
Uprkos svemu, Petar je završio fakultet, izgradio karijeru i nastavio da pomaže ljudima koji su se našli u teškoj situaciji. Bio je predsednik udruženja dijaspore u Nemačkoj, a posebno je bio posvećen izbeglicama i deci koja su ostala bez roditelja.
- Pomagao je hiljadama ljudi. Deci bez roditelja, izbeglicama, bolesnima, ljudima koji nisu imali kome da se obrate. Davao je novac, slao pomoć i trudio se da nikoga ne ostavi bez podrške ako je mogao nešto da učini. I to nije radio da bi ga neko hvalio ili da bi dobio priznanje. Nije mu bilo važno da se zna šta je uradio. Bilo mu je važno samo da je nekome pomogao. Bio je dugogodišnji predsednik udruženja Crvenog Krsta, obezbeđivao hranu, odeću, lekove, novac. Za svu decu čiji su roditelji nestali ili poginulo, za sve invalide i izbeglice - ističe ona.
Ne traži osvetu, već istinu i odgovornost
Pored bola zbog gubitka, njena želja je da se utvrde sve okolnosti nesreće i da odgovorni, ukoliko se utvrdi njihova krivica, snose posledice u skladu sa zakonom.
- Ne želim nikome zlo i ne tražim osvetu. Ne tražim da bilo ko bude osuđen bez dokaza. Tražim da se utvrde činjenice, da se zakon sprovede i da novac, poznanstva i veze ne budu važniji od ljudskog života. Ako je neko seo pijan za volan, moramo da shvatimo koliku opasnost time predstavlja za sve ostale - kaže ona.
Kako ističe, posebno je boli pomisao da se opasno ponašanje ponekad toleriše, sve dok se ne dogodi tragedija.
- Svi znamo nekoga ko je zaustavljen u saobraćaju, a bio je pijan. I onda se ponekad čuje: "Ma, pusti ga, nemoj više da ti se ponovi." Ali šta znači to "pusti ga"? Da se vrati za volan i nastavi kao da se ništa nije dogodilo? Šta ako taj čovek sutra udari nečije dete, majku, oca, brata ili sestru? Tek kada se dogodi najgore, svi se pitamo kako je to bilo moguće. A moramo da reagujemo pre nego što nečija porodica doživi ovakvu tragediju - upozorava Danica.
Na kraju, Danica kaže da joj ostaje da čuva uspomenu na čoveka koji joj je nadomestio najveći gubitak iz detinjstva i koji je, kako ističe, svojim delima pokazao da porodica nije samo pitanje krvi.
- Ja sam na njegova vrata došla kao devojčica koja je ostala bez oca, tražeći novogodišnji paketić. A dobila sam čoveka koji mi je postao otac po svemu što je najvažnije. Bio je tu za mene, voleo me je i pružio mi nešto što nikakav poklon ne može da zameni. Zato je ovo za mene gubitak koji ne mogu da opišem - zaključuje potresena Danica Kontić.